Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Devizno tržište". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

SADRŽAJ:
1} DEVIZNO TRZIŠTE
- kotacija na deviznom trzištu
2} EFIKASNOST DEVIZNOG TRZIŠTA
3} EKONOMSKI SMISAO,USLOVI I FUNKCIONISANJE DEVIZNOG TRŽIŠTA
- zadaci i funkcionisanje deviznog tržišta
4} SUBJEKTI DEVIZNOG TRŽIŠTA
5} LITERATURA -
Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje - D.Đurić
Finansijski menadžment - Komezec
DEViZNO TRžišTE
Devizama nazivamo sva potraživanja izražena u stranoj valuti-depoziti, menice, čekovi i sl. i efektivni strani novac-novčanice i kovani novac, osim zlatnika i srebrenjaka.
Pod deviznim tržištem se podrazumeva svako susretanje ponude i tražnje deviza. Na deviznom tržištu se obavlja kupoprodaja domaćeg novca za devize i kupoprodaja jedne vrste deviza za drugu. Kupoprodaja deviza se može obavljati na odredjenom mestu, u odredjeno vreme i po utvrdjenim pravilima, i u tom slučaju je reč o organizovanom deviznom tržištu ili o deviznoj berzi. Brojne transakcije kupovine i prodaje deviza odvijaju se van organizovanog deviznog tržišta, u neposrednim kontaktima izmedju preduzeća, banaka i pojedinaca, domaćih i stranih rezidenata. I “crno tržište” deviza predstavlja segment deviznog tržišta.
Bitan uslov da bi doslo do formiranja slobodnog deviznog kursa je postojanje domaće i spoljne konvertibilnosti valute zemlje koja osniva devizno tržište. To znači da domaće preduzeće koje posluje u dinarima ima mogućnost da preko deviznog tržišta izda naloge za plaćanje u devizama prema inostranom rezidentu. S’druge strane rezident koji želi da posluje s’domaćim licima u dinarima mora imati slobodu i mogućnost da svoje dinare konvertuje u stranu valutu. Ovim se postiže dovoljan stepen operativne konvertibilnosti valute koja je neophodna za povezivanje domaćeg sa stranim tržištem. Naplata robe ili usluga inostranstvu može se obaviti u domaćoj ili stranoj valuti, onaj ko želi da kupi strane vrednosne papire mora pribaviti stranu valutu i to tako što će kupiti depozite koje njegova banka drži na računima u inostranstvu. Devizno tržište tako obezbedjuje pretvaranje domaće u stranu valutu. Promet novčanih jedinica se obavlja na valutnom tržištu kao delu deviznog tržišta. Poslovi na valutnom tržištu se vezuju za pojedince jer je za banke to skup i rizičan posao. Kupovina i prodaja potraživanja koja glase na stranu novčanu jedinicu vrše se na deviznom tržištu. Iz navedenog može se izdvojiti nekoliko osnovnih zadataka i funkcija deviznog tržišta
Po pravilu kada se devizni kurs na jednom segmentu tržišta pomera u jednom smeru postojaće tedencija da se u istom smeru kreću devizni kursevi i na drugim segmentima deviznog tržišta. Ukoliko postoji konvertibilnost valuta i velika sloboda u medjunarodnim finansijskim transakcijama,ne može biti značajnijih razlika u visini deviznih kurseva na pojedinim segmentima deviznog tržišta – niti u nacionalnim, niti u medjunarodnim okvirima. Na njemu se trguje devizom, tom posebnom robom koja je na svom nacionalnom području zakonsko sredstvo plaćanje. Obim ponude i tražnje deviza na tržištu u velikoj meri zavisi od monetarne, spoljnotrgovinske i devizne politike nacionalne ekonomske vlasti. Povećanjem carina, zavodjenjem robnih kontigenata i deviznih kvota, zabranom uvoza pojedinih artikala i sličnim merama snažno se utiče na smanjenje tražnje, a davanjem izvoznih premija, carinskim i poreskim refakcijama pri izvozu utiče se na povećanje ponude deviza.

 

 ---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]